Ispis

Molimo prijavite se ili registrirajte.
1 Sat 1 Dan 1 Tjedan 1 Mjesec Beskonačno
Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i duljinom prijave

[quasaar]

Neko vreme me nije bilo... obaveze... ali evo da vam se ponovo pridruzim i, nadam se ponovo i lepo druzim. Ovoga puta da vam prenesem poslednji putopis koji sam nedavno pustio i na BJB forumu.

***********

Na nasim mnogobrojnim putovanjima kroz Rumuniju videli smo mnogo lepih mesta. Kada smo prosle godine isli na Transfagarasan, vozili smo malo makadama na zapadnim Karpatima. Kasnije smo saznali da taj put preseca put koji prelazi preko prevoja Urdele ili kako se jos zove, Transalpina. Malo smo istrazivali i nasli smo nekoliko lepih video snimaka na netu, kao i mnogo slika.

Joseph je vec tada cvrsto odlucio da u skorije vreme hoce da predje taj prevoj. A kao mnogo sveziji motorista, jo uvek sam bio vise za asfalt nego za blato i kamenje. Nekako se nisam osecao dovoljno iskusnim za tako nesto.

Eto proslo je oko godinu dana... Joseph prodaje motor, ali je odlucio da pre toga odradi ovo putovanje. Meni su se neki drugi planovi izjalovili pa sam poceo da razmisljam o nekom kracem putu, cisto da omorim dusu. Malo sam se jos brinuo oko iskustva koje imam za takav teren, ali na kraju sam odlucio da nekako moram da iskusim i naucim i to... a kako drugacije nego da se okusam. Odluka je pala!

Za datum polaska smo odredili 12. septembar, posto smo se takomogli uklopiti sa kolegama na poslu. Vikend plus slobodan petak i ponedeljak. Medjutim nismo hteli da na ovaj put idemo sami. Odlucili smo da pozovemo jos nekolicinu BJB prijatelja. Uslovi su bili:
- da i oni zele na ovakav put
- da im ne smeta kisa, blato i eventualni snek i dosta hladno vreme
- da znaju da se snalaze i da se uklope u dustvo, posto je teren takav da zahteva dosta od vozaca i nema mesta kuknjavi i subjektivizmu
- da i mi mozemo da se uklopimo sa njima
- da mogu uzei slobodne dane
- da nas ipak ne bude previse
- da im ne smeta cinjenica da mora da se vadi viza za taj truli zapad/istok/jug/sever

Napravili smo spisak poznanika... i dogovorili malo rostiljanje kod Samuraaja u Kuli da im saopstimo ideju i da vidimo kakve su reakcije. Naravno sa nekima smo to odradili telefonski. Neki su odmah odustali iz ovih ili onih razloga i lista je spala na nas cetvoricu:

1. quasaar (Davor)



2. Joseph B. (Joska)



3. Bata (Sale)



4.Majstor Kvarisa (Ivan)




10-ak dana pre planiranog polaska uzimamo slobodan dan i sva cetvorica zajedno odlazimo u konzulat Rumunije u Vrsac i predajemo dokumenta za vize. Tamo se nalazimo sa Nikolom (GhostVS) koji nas vosi do konzulata i kasnije casti picem i pizzom. Posto su nam rekli da pasose treba da pokupimo naredne nedelje,dogovor je da Nikola podigne pasose, a da mi kada 12-og krenemo odemo do njega po pasose i na kafu.

Ta nedelja je bila duga. Ove godine smo jako malo putovali, bez obzira na kilometrazu koju smo napravili i vec nam odavno nismo mogli da nadjemo mira u jednom mestu. Ipak, napokon je dosao i taj 12-ti!

Svi spremni i natovareni sa samo onim sto nam je potrebno. Ipak imali smo malo vise stvari posto smo se spremali potpuno na kampersku varijantu a i znali smo da mozemo da racunamo na konstantnu kisu tokom ta cetiri dana, a plasili smo se da cemo zateci i sneg, posto je to normalo u ovo doba godine u Kapatima.

Svako nosi potrebnu kolicinu carapa i donjeg vesa da budemo koliko-toliko suvi tokom puta, jedan set lakse garderobe ako nas zadesi na nekom delu puta toplo vreme, 2 satora, potrebna oprema za kampovanje i nesto gotovih jela.

Dva daa pred polazak, pricajuci sa jednim Rumunom na Yahoo!, on mi saopstava da u blizini prevoja Transalpina, postoji jos jedan prevoj, kojeg nema ni na kartama ucrtanih posto nema nikakvog puta, osim onog koji utabaju traktori i gusenicari koji izvlace posecena stabla iz sume. Saljemi detaljna uputstva kuda da idemo, poso, kako on kaze, prizori u tim kanjonima su neverovatni. Malo smo izmenili plan, t.j. odlucili smo da ubacimo i to u rutu kada krenemo. Tada jos nismo znali gde cemo krenuti!!! 

Kvarisa krece iz BG-a, Bata dolazi do nas u Temerin i svi se nalazimo oko 9 sati pre podne kod Nikole u Vrscu. Pijemo kafu, uzimamo pasose i oprastamo se od Nikole i njegove porodice.



Odlucili smo da deonicu uz Dunav ipak vozimo sa rumunske strane, pa granicu prelazimo u blizini Bele Crkve i nastavljamo na jug. Danasnji cilj nam je da dodjemo negde u okolinu mesta Baile Herculane i da tu postavmo kamp. Evo malo slika sa Dunava:

 ;D ;D



Golubacka tvrdjava (ako se ne varam)





Ahhh taj Dunav!!!





Trajanova tabla, nazalost predaleko da bi se ista videlo







Sto se tice, podloge... uz Dunav je bilo dosta radova na putu, pa su nam se smenjivali stari put, svez crni novi asfalt, ali sto tako i plici i dublji tucanik. Malo pripreme nece da skodi!

















Stizemo do mesta gde cemo se pozdraviti sa Dunavom i skrenuti u unutrasnjost Rumunije. Do Baile Herculane imamo jos 50-60km pa odlucujemo da nadjemo mesto gde cemo popiti kafu da se dogovorimo gde cemo dalje. Ceo dan imamo odlicno toplo vreme. Malo je cak i pretoplo u opremi pa koristimo da vozimo u letnjim jaknama dok jos mozemo. Skoro smo sigurni da nece jos dugo potrajati. Iz iskustva znamo da cim se dodje do najmanjig brezuljaka Karpata, klima je jako promenljiva.

U kafani koju smo zauzeli nema kafe!!! Sta cemo? Pijemo hladno pivo, malo komentarisemo sta smo videli i krecemo dalje. Odlucili smo da ipak ne idemo predaleko vec da kupimo nesto pica i da kada malo udjemo u planine, nadjemo mesto za kamp dok jos vidimo i da uzivamo. Znamo da nas sutradan ceka tezak da... (i ne znamo koliko tezak!!!).

Uskoro prolazimo Baile Herculane. Stajemo samo u prodavnici da hupimo hleba i dovoljnu zalihu piva da nekako preguramo ostatak dana  . Vozimo dalje. Posto je u blizini nekakva banja, dosta je naseljena okolina ali ipak uspevamo da nadjemo poljance. Mala drvena rampa da se ne moze tek tako uci, nekoliko sklepanih stolova i klupa. Provlacimo se pored stubica i parkiramo. Savrseno!!! Na samo 10-ak metara malo nize protice recica, ima spremno mesto za lozenje, kao  nesto suvog drveta.

Ipak posle samo parminuta pojavljuje se dedica. Mislili smo da ce nas oterati, ali samo je pitao da li smo tu samo nas 4-ica i koliko cemo satora imati.  Trazio je da platimo 20 LEI-a. Platili smo... na kraju krajeva, poljana je ipak njegova a cena je vise nego razumna (oko 6 eura za sve nas ukupno). Postavili smo satore, a Bata je iz torbe izvadio ono sto smo ceo dan cekali... DUNJU!!!

Par casica, pa grejanje gotovih jela, da ne pijemo na prazan stomak, a onda opet po koja rakijica i nekoliko piva!  :o :o :o

Kakvi smo bili dok se dan zavrsio ne bih da pisem!!! Dovoljno je reci da je Dunja planula, a ni pivo se nije bacilo. Evo par slikica, sto nije cenzurisano, a ostalo zamisljajte:

Dase malo plaknemo pre vecere







E da mi je jos papagaj na ramenu i povez preko jednog oka





DUNJA











Nas prijatelj i cuvar preko noci, nazvali smo ga Dzasmin (kasnije su svi psi nosili isto to ime)



Banda pijana !!!





Kvarisa je malo ranije otisao na spavanje (sto ne znaci da je od nas mogao spavati), ali je oko ponoci i nas kisa poterala. Znao sam da lepo vreme nece dugo potrajati. Ipak vreme je bilo dakrenemo na odmor. Avantura pocinje sutra... Na spavanje odlazimo uz nasu himnu (za ovu priliku) koju slusamo sa Batinog telefona... "Moz ti to, moz ti to... Ko te mis'im brate pitooo..."

[svakak]

Predobro, rekao sam to već jednom, ali zaslužujete da se ponovi. 

[quasaar]

Oko 4 - 4:30 Kvarisa se budi posto je osetio da nesto nije bas kako treba. Sator u kome su spavali on i Bata, prokisnjava... jako! Budi Batu... budi se i Joseph. Ja ne znam nista do jutra! Spavam dalje. Na moje iznenadjenj, kada su mi ujutru ispricali sta se desilo, njihova odluka je bila da navuku kisna odela i da ostatak noci provedu napolju  :o!!! Mislim da su sa tim kisnim mogli i da se vrate u sator, a mogli su i kod nas da se naguralu,ali...

Ujutro, kafa, pakovanje i nastavljamo.



Vozimo starim putem prema Targu Jiu preko Baia de Arama i Tismana. U okolini mesta Tismana se odvajamo prema severu i prolazimo kroz selo Runcu, gde asfalt prestaje i krece...

Ulazimo u kanjon... osecamo da ce biti odlican dan bez obzira na kisu koja ne prestaje. Vec smo ujutru odlucili da necemo napraviti ceo krug koji mi je onaj Rumun predlozio, posto cemo zbog loseg vremena biti dosta spori. Deokoji cemo izostaviti je prepun, kako taj lik kaze, prelepih kanjona do kojih se dosta tesko dolazi, ali vredi... Ostavicemo to za neki drugi put!!!











Uskoro asfalt prestaje i krece makadam i lagan uspon kroz sumu uz reku.


Vozimo se sa juga na sever od sela Runcu prema gradicu Campu Lui Neag malim sumskim puticem koji koriste sumari za izvlacenje posecenih stabala. Asfalt prelazi u tvrd makadam sa puno udubljenja koja su ispunjena vodom. Kisa pada, voda se sliva sa krosnji drveca na nas. Vozimo u kisnim odelima, inace bismo bili potpuno mokri vec posle nekoliko kilometara. Vec na pocetku osecamo da nam se cizme polako natapaju vodom od prolazenja kroz barice. Sve to se potire sa predivnim prizorima kroz koje prolazimo.

















Vec od jutros kada smo usli u kanjon imao sam problema sa paljenjem. Tesko je palio i cesto se culo samo stektanje startera. E pa sad u sred sume, to je bilo jedino sto se desavalo pritiskom na crveno dugme. 2-3 puta kada smo stali, posle smo trebali da palimo moj motor na gurku.

Uglavnom je Kvarisa vozio napred. Jednom nas je malo ostavio da se "izduva". Mi smo opusteno vozili po makadamu. Iza jedne krivine odjednom se pojavilo nekoliko kamiona i masinerija za utovarivanje stabala. Jedva da je bilo mesta da se prodje pored njih. A kada smo prosli taj tvrdi makadam je nestao. Sve sto je bilo pod tockovima je bilo meko blato a u boljim slucajevima tlo prekriveno liscem i korom drveca. Posle dve ili tri krivine video sam Kvarisu kako mi peske prilazi i pokazuje da vozim bez obzira sta se dogodilo i da se nikako ne zaustavljam. Posle par metara uleteo sam u duboko blato. Jos da je put bio prav, nego je u tih pedesetak metara bilo 3 uzastopne krivine. Nisam se nadao ovakvom propadanju i proklizavanju, ali sam se nekako izvukao. Ostali su bili vec spremniji kada su videli sta ih ceka. Evo par slika te deonice mada vam to nece dovoljno docarati situaciju, posto smo bili prezauzeti odrzavanjem ravnoteze pa nismo bas nesto kliktali fotoparatima.





Tada smo shvatili da Transalp bas i nije napravljen za ovakav teren, pa se jos i moje Pirelli Scorpion gume nisu bas najbolje slagale sa blatom. Ipak uz malo volje sve prepreke se mogu preci. Sledila je deonica koja je bila malo tvrdja ali je bila prepuna dubokih udubljenja punih vodom, koja su cesto motor izbacivale u stranu. Nekoliko puta me je tako i izbacilo ali sam uspeo da nekako zadrzim neku kontrolu. Ipak, trenutak nespremnosti i malo umora su ucinili svoje i iz jedne takve rupe sam izleteo u levi kolotrag. Zadnji kraj se zaneo, i motor je krenuo prema litici. Vec sam video sebe kako padam kao Pera Kojot Genije u crtanom filmu, ali se motor prevalio na levu stranu i samo prednji tocak je ostao da visi u vazduhu. Ostali su pritrcali, podigli smo motor i naravno upalili na gurku... po blatu... uzbrdo!!!

Nastavili smo dalje. Bata i ja smo izbili na malu raskrsnicu. Stao sam posto nikako nisam mogao da odlucim na koju bismo trebali ici stranu, a i Kvarisa i Joseph se nisu pojavljivali. Posle 10-akminuta pojavio se Kvarisa i saopstio da se Joseph morao vratiti nekoliko kilometara posto mu se otvorio top-case i pogubio je stvari. Ostali smo da cekamo... i cekamo... i cekamo... Na kraju je Kvarisa okrenuo da ode da vidi sta se desava. Ipak posle samo par minuta obojica su stigli. Tada nam je ispricao da je izgubio sve sto je bilo u top-caseu... carape, bonzite, stek-lampu,..... Neke stvari je pronasao, a ostatak su mu dale drvosece, koji su vec medusobno podelili stvari. Ipak bili su posteni i kada su ga videli, odmah su mu dali sve stvari.







Kvarisa je opet preuzeo vodjstvo. Posle nekoliko kilometara stali smo kod sledece raskrsnice. Bilo je cak i putokaza. Kvarisa je pogledao znak, rekao je samo da pise da desni put vodi u neki kamp i odmah krenuo levim puteljkom. Taman smo i mi krenuli kada je Joseph poceo da svira. Bata i ja smo se vratili, ali Kvarisa je vec zamakao za nekoliko krivina. Znak nije pokazivao put za kamp (camp) vec za put do grada Campu Lui Neag. Dok se Kvarni vratio proslo je petnaestak minuta. Mi smo to vreme iskoristili da se malo okrepimo i pojedemo po bonzitu.





Da smo na ovom mesto otisli levo, kako je Kvarisa krenuo, napravili bismo krug koji mi je par dana ranije onaj Rumun preporucio i videli bismo te neverovatne kanjone. Ali posto nemamo bas mnogo vremena, a zacrtali smo sebi Transalpinu, to ostavljamo za neki iduci put.

Pored nas je prosla neka zglobna masinerija za krcenje sume... desnim putem. Put je vodio dosta strmo uzbrdo. Masina se izgubila iz vida ali smo jos dugo culi kako punim asom u prvoj brzini grebe uzbrdo. Znali smo da sledi dobar uspon!!!

Kvarisa je krenuo gore, a mi smo palili moj motor na gurku. Taman kad sam se spremao da krenem gore, Kvarisa se pojavio peske i rekao da polako bez stajanja prodjem prvu krivinu i onda stanem da se svi okupimo. rekao je da je veoma za**bano!!! I bilo je!!! Strma uzbrdica, sa mnogo blata, sam putic je imao dobar pad u stranu a po sredini raselina. Ipak, svi smo uspeli da se uzveremo. Tada nam je rekao da je sledeca jos gora!!!

Bilo je nekoliko takvih uzbrdica, ali smo bez vecih problema uspeli da se popnemo. Stigli smo na nekakav vrh i sada je sve to pocinjalo iz pocetka ali nizbrdo!!! Meni su tu poceli problemi, naime motor je poceo da se gasi kada sam potpuno oduzeo gas... Ipak na kratkim suvljim deonicama na nizbrdici sam ga uspevau upaliti na pustanje kvacila.





Posle malo vremena ponovo pocinje tvrdi makadam od tucanika, put se malo prosiruje i uskoro izbijamo na magistralu. Krecemo prema gradicu Campu Lui Neag, ali se moj motor gasi i vise nece da upali ni na gurku. Posle malo konsultacija odlucujemo da sa Josephom zamenimo akumulatore. Sumnjamo da ja imam problema sa punjenjem ili sa nekakvim kratkim spojem. Zamenjeni akumulatori, moj motor pali iz prve na pritisak dugmeta, a Josephov posle malo gurke. Ostaje da vidimo da li ce on dopuniti moj aumulator i sta ce se desiti sa mojim motorom usput.

Prolazimo gradic, izbijamo na novu magistralu i vozimo prema gradu Targu Jiu. Pre nego sto cemo stici, odvajamo se levo i sporednim putevima kroz sela i zaseoke stizemo do gradica Novaci odakle krece Transalpina. Tu sipamo gorivo, kupijemo hleb, vodu, pivo,... Plan je da cim krenemo na uspon potrazimomesto za kamp posto pocinje sumrak. U medjuvremenu vidimo da nasa draga BJB clanica Mina odlucila da investira na ovom mestu 



Na samo 10-ak kilometara od grada sam ugledao zgodno mesto za kamp pa smo tu i stali. Bila je dobra odluka, posto narednih 50-60 kilometara nece biti ni zbuna, a kamoli drveca. Sledi postavljanje kampa, paljenje vatre, vecera, pivo i susenje odece i obuce uz razgovor.













Kako je vece odmicalo, magla koja se spustila je postajala sve gusca. Noc je bila poprilicno hladan. Danasnji put nas je dosta izmorio, a znali smo da nas ne ocekuje ni sutradan lagana voznjica. Jedino cemu smo se nadali je da nece biti previse blata. Popili smo par pica i otisli na spavanje da se malo ugrejemo i odmorimo.

[quasaar]

Noc je bila poprilicno hladna. Sa Josephom smo se slozili da nije bilo uzaludno dati 50 eura za vrece koje su deklarisane do -15 stepeni, posto nismo imali nikakvih problema. Bata se malo zalio da je bilo hladno, a najdeblji kraj je izvukao Kvarisa. Posto mu s prethodnu noc vreca natopila vodom a nije je uspeo osusiti spavao je bez nje sa svim sto je mogao da obuce. Smrzao se!!! Jos jednom nisam uspeo da shvatim zasto nas nije probudi da smislimo nesto ili da mu barem damo jos nesto, ali dobro...

Se u svemu jutro nas je docekalo isto tako hladno, sa gustom maglom. Zapalili smo vatru da skuvamo kafu, da se malo ugrejemo dok se pakujemo a i da damo jos jednu sansu susenju cizama. Shvatili smo da nemamo hleba. Svi smo se secali da nam je ostao jos jedan ceo hleb proslo vece, ali... Tada smo videli iskidane kese u travi. Nasi prijatelji, Dzasmini, t.j. psi, su razvukli i pojeli sta smo imali. Kvarisa je odlucio da ode do grada i kupi hleb dok mi pijemo kafu i susimo cizma.

Cizme se nisu osusile, pa smo svojim stopalima ugrejali vodu u njima. Nije bilo bas najprijatnije ali sta sad... Posle 2-3 sata cekanja da se magla bar malo rascisti odlucili smo da je bolje da krenemo, posto ova magla moze da potraje jos jako dugo.









Krenuli smo. Magla je bila tako gusta i tecna da smo odustali od konstantnog brisanja vizira, vec smo vozili sa otvorenim kacigama. Nismo videli ni poziciono svetlo onoga ispred nas na samo nekoliko metara, pa nam je i brzina bila vratolomnih,... paaaa... ler u drugoj brzini. Da sve bde jos zanimljivije posle samo par kilometara je asfalt prestao i sve je preslo u makadam koji je vise licio na meki malter sa puno udubljenja punih vode. Izbegavati te rupe nije imalo smisla. Prolazili smo kroz njih i dodatno natapali cizme.

Ipak posle nekog kraceg vremena se to pretvorilo u tvrdju stenovitiju ili kamenitiju podlogu. Krenuo je uspon, krivine, zavoji, litice,... Stigli smo na mesto gde se put razdvajao levo i desno. Stali smo da proverimo sta mapa i kompas kazu. Stajali smo tako u gustoj magli... u daljini su se culi zvuci nekakvog dovikivanja, ali ni tako nismomogli da odreimo kojim putem da nastavimo. Iza nas se kroz maglu polako pocelo probijati malo sunca pa smo odlucili uz bonzitu pricekati da vidimo da li ce se magla malo rasprsiti. Odjednom je Joseph uzviknuo: "Vidi ovo brdo!!! Odakle to tu?" I zaista pred nama na samo par desetina metara je bio ogroman vrh koji do sada od magle nismo mogli videti.







Krenuli smo dalje. U podnozju tog vrha je bila grupa koja je rostiljala, njihove povike smo culi. Narednih 50-ak kilometara smo vozili dole-gore, levo-desno po ovoj nepreglednoj goleti skoro bez ijednog zbuna... samo malo trave i put od stenja i kamenja koji je na mnogim mestima godinama spiran bujicama od topljenja snega. Neke deonice su bile lakse, neke teze. Najveci izazovi su bili veliki usponi (i preko 20%) na kojima se kamenje preko kojeg se prelazi pomera pod tockovima i gde se od konstantnog slivanja i pelivanja vode kamenje izuzetno lepo izlizalo.

Recima se ne moze bas iskazati kako sve to izgleda i kakav je osecaj proci ovaj prevoj. To se mora doziveti, pa evo malo vise slika, mozda vam bar malo docara.























Posto smo presli najvisu tacku kuda put prolazi, 2145 mNV, put je uglavnom isao nizbrdo. I do sada smo mislili da je teren bio dosta tezak, ali je ovo postajalo jos teze. Kamenje se pod tockovima konstantno pomeralo, nizbrdice su bile mnogo strmije od uspona, mnogo ostrije krivine i ukosnice... Ipak uzivali smo u svemu maksimalno. Cak je i kisa skoro prestala,... ustvari uglavnom su oblaci bili ispod nas.

Nekoliko puta su nas posteno isprepadali psi koji su cuali ovce pored puta. Problem je bio teren na kome se nije bas mogao dodati gas pa su nas psi neumorno napadali i pratili. Ipak prosli smo bez ujeda.









Uskoro je pod nama, u daljini, pocela da se ukazuje borova suma. Ubrzo smo prosli pored prvog drveca, i usli u gustu borovu sumu. Put je konstantno pratio recicu. Ponekad nam je ta recica i presekla put.













Uskoro izbijamo na raskrsnicu dva makadama. Ovaj put Novaci - Sebes, koji mi vozimo, preseca put Petrosani - Brezoi, koji je u mnogo normalnijem stanju i koji smo prosli prosle godine na nasem putu do Transfagarasana. Na trenutak se prisecamo kako sam se ja na Suzukiju i Buca na DragStaru truckali ovim putem, pa nastavljamo dalje. Suma i rastinje pocinje da biva jos gusce. Kad bi bilo i od ovoga gusce, bila bi dzungla. Put od vlazne crvene zemlje vijuga tik uz recicu. Prizori su potpuno nestvarni... kao iz bajke.









Put nas vodi pored akumulacionog jezera Oasa, gde nalazimomali motel sa restoranom i kaficem. Odlucujemo da se tu zaustavimo i popijemo po pice i kafu. Posle samo nekoliko minuta is suprotnog smera pristize jos nekoliko motora koji se zaustavljaju. Prilazimo im i na moje iznenadjenje prvi momak mi prilazi i pita da li sam ja taj koji je trazio savete za ovaj prevoj i sta jos posetiti u blizini od njegovog brata u proteklih par dana. Svet je bas mali!!! Drugi momak zagleda rutu za Nordkapp koja nam je zalepljena za vizire motora i pita da li smo mi ta dvojica koja su morali da odustanu od puta zbog izgubljenog novcanika!!! momak je clan ADV-a i pratio je nasu temu priprema na tom forumu. On i jos nekoliko prijatelja su mesec dana posle nas krenuli na taj put i nedavno su se vratili nazad.









Oni su samo malo protegli noge i ubrzi nastavili tamo odakle mi dolazimo. Mi smo jos malo sedeli u basti i dovrsavali naruceno pice i kafu.

Nismo ni mi dugo cekali.Uskoro smo se obukli i krenuli dalje. Prvih nekoliko kilometara podloga je bila pomenljiva... malo loseg asfalta, malo losijeg asfalta, malo zemlje... i tako u krug. Posto smo iza sebe ostavili akumulaciju Oasa, opet smo usli u guscu sumu. Sto je suma postajala gusca to je i put bivao losiji. Uskoro je sve sto je bilo pod tockovima je bilo fino blato... kao puding.



Ipak nije dugo potrajalo i put se ponovo pretvorio u dobar makadam. Sa jedne strane nam je to bilo olaksanje. Mogli smo malo dodati gasa i poigrati se sa proklizavanjima i krivinama, ali sa druge strane, znali smo da sto je put bolji, to smo blizi kraju ove avanture. Uskoro je makadam postao ponovo asfalt, pa jako dobar asfalt i za cas smo bili u gradu Sebes na magistrali.

Bez zaustavljanja smo nastavili dalje i ubrzo smo prosli gradic Orastie. Cim se izadje iz gradica u levoj krivini je potrebno stati sa leve strane kod velikog parkinga. Tu se nalazi restoran koji nas vec dobro poznaje. Nijedno nase putovanje ovim krajevima ne prodje bez rucka ili vecere ovde. Posto smo napunili stomake uz pice smo se dogovarali sta cemo dalje. Kvarisa je cvrsto odlucio da natoci goriva i da nastavi za Beograd, posto su mu javili nesto u vezi ispita. Nastavili smo zajedno do grada Simeria, gde je on nastavio pravo, a mi smo skrenuli levo za Hunedoaru. U tom gradicu se nalazi prelep zamak, koji smo ja i Joseph vec ranije posetili. U okolini zelimo da pronadjemo mesto za kamp, pa da ga sutra posetimo.

Prosli smopored zamka i posle 10-ak kilometara smo nasli zgodno mesto. Digli smo sator, teskom mukom po kisi smo zapalili vatru, i narednih par sati proveli u sredjivanju utisaka uz par limenki Ursus-a.





Ujutro, standardno pakovanje, dorucak,... dobili smo SMS da jeKvarni stigao u BG oko 3 sata ujutro...

Motore smo zajednickim snagama, jedan po jedan izgurali do puta. Otisli smo do grada na kafu i razmenili malo eura da imamo za gorivo. Zatim smo se vratili do zamka. Prosli put kada smo sa Josephom bili ovde, deo zamka je bio zatvoren zbog nekog snimanja, pa smo sad hteli da ga vidimo celog a i da pokazemo Bati.











Oko podne smo izasli iz zamka i krenuli kuci. Ostalo je jos svega oko 300 kilometara ovog putovanja. Joseph je vozio prvi, ja iza njega, a Bata na zacelju. Oko 50 kilometara posto smo krenuli na magistrali kroz sumu, po skoro savrsenom asfaltu, peglali smo onako, bas posteno. Odjednom Josephova stopaljka se zasijala ispred mene. Deloao je nekako lelujavo. Kada smo se zaustavili, video sam ga kako gleda zadnji tocak. Guma je bila prazna. Stali smo sa strane. U gumi je bio poveci ekser.







Kada smo vec stali, vreme smo iskoristili da pojedemo poslednje konzerve koje su nam ostale. Spremili smo se, gumu smo napunili sprejom za gume i krenuli dalje. U gradu Lugoj smo stali na OMV-u da proverimo kako se Josephova guma drzi. Posto je delovalo u redu odlucili smo da popijemo kafu. Imali smo taman toliko para da popijemo jednu... ne po jednu, nego jednu... koju smo nas trojica podelili. Posle toga nista interesantno. Lugoj-Temisvar-granica-Zrenjanin-Temerin, a Bata je nastavio do Vrbasa.

Sta jos reci... 4 dana, oko 1200km, odlicna voznja, odlicno drustvo, odlicna avantura. Sta nam jos ostaje? Pa da se okupimo ponovo i ponovio sve sledeceg leta!!!

[linza]

Lepote moje, sta reci!
Puno blata, loseg krajolika i mnogo alkohola kao i svaki put 

[Pudla]

Zakon, ko i uvijek kad se radi o vašim putovanjima.    Volite raditi stvari na teži način.

[linza]

Volite raditi stvari na teži način.

Fali im samo jedan pad u blato 

[picoda]

 

[AnteK]

Auuuuuuuuu, onaj kanjon je do yaya....
Šteta što nisam mogao sa vama.
Inače, super 

[miha_vg]

Mrak!

A znate vi da su rumunjske šume pune medvjeda!

A Ursus... 

[Faber]

e ovo je do jaja! dođe mi da uzmem neki enduro!
fenomenalno!

[hondamoto]

bravo momci, odlićna ruta, šteta što vas nije poslužilo bolje vrijeme. 

[hondamoto]

Mrak!

A znate vi da su rumunjske šume pune medvjeda!

A Ursus... 

neznam za medeke , ali sam u karpatima vidio jako gadne zelene zmije koje baš i nisu bile male. 

[AnteK]

Mrak!

A znate vi da su rumunjske šume pune medvjeda!

I inače u Rumunjskoj ima puno divljači - velika država, puno šuma i planina,
nije eksploatirana kao zapadna Europa gdje su pobili sve živo, raj za lovce.
Mi smo na Transalpini sreli krdo divljih ili podivljalih konja, bome sam se uplašio,
jedno vrijeme su trčali pored nas i nekako čudno frktali 



A ja sam vidio neko čudno stvorenje gore, nešto poput Predatora...

[miha_vg]

U Rumunjskoj je ovo ljeto medvjed pojeo čovjeka u Brašovu dok smo mi bili na putu, a kad smo se vratili, vidjeli smo na vijestima da je upao ljudima u šator, jednog izvukao i da je jedva preživio! Ludnica!

[dr.chala]

Krasno,kao što rekoh i tamo! 

[Frane]

Odlično... drugi put uzmite Michelin T63.

[Super Jura]

Krasno 

Rođeno za lakši enduro ili atv 

[zozon]

     Bravo momci!
    Kazu da se opasne zverke i predatori ne srecu samo po sumama u Rumuniji nego ih je moguce videti i u diskotekama, kaficima pa cak i u seoskim kafanama...ah rumunke, rumunke !!!

[clox]

odlicno! 
pravi muski djir
ima li ikakve sanse nadati se prilaganju GPS tracka? 

[quasaar]

odlicno! 
pravi muski djir
ima li ikakve sanse nadati se prilaganju GPS tracka? 

Hmmm

moramo videti da li smo vec izbrisali sve iz GPS-ova. Iskreno, ne znam ni da li smo snimali ista od tacaka i track logova posto, osim Transalpine i one sumetine (btw tog puta ni nema na kartama pa ni na gps), Rumuniju vec dooosta dobro znamo i vec odavno ne koristimo nikakve karte. Tamo smo vec skoro domaci. Ovo nam je bio 12-ti put u RO.

Pogledacemo, pa ako ima nesto...

[AnteK]

Hmmm

moramo videti da li smo vec izbrisali sve iz GPS-ova. Iskreno, ne znam ni da li smo snimali ista od tacaka i track logova posto, osim Transalpine i one sumetine (btw tog puta ni nema na kartama pa ni na gps), Rumuniju vec dooosta dobro znamo i vec odavno ne koristimo nikakve karte. Tamo smo vec skoro domaci. Ovo nam je bio 12-ti put u RO.

E ta cesta me bash zanima, nije ni daleko, taman vikend djir... Jednom je na
HUBBu neki rumunj rekao da u Rumunjskoj ima po planinama sijaset cesta kojih
nema ni na detaljnim kartama, evo jedne 

[quasaar]

@ AnteK

moramo se uskoro videti da popijemo pice... pokazacemo ti na karti onda detaljno sto nam je jedan Rumun preporucio... ova suma je samo mali deo toga

[AnteK]

@ AnteK

moramo se uskoro videti da popijemo pice... pokazacemo ti na karti onda detaljno sto nam je jedan Rumun preporucio... ova suma je samo mali deo toga

Mogu skočiti do vas... Mogu i sutra, ali ne da mi se opet voziti po kiši 

[quasaar]

Mogu skočiti do vas... Mogu i sutra, ali ne da mi se opet voziti po kiši 

Ovaj vikend firma organizuje neke seminare za klijente, sto znaci radna subota i nedelja...