Ispis

Molimo prijavite se ili registrirajte.
1 Sat 1 Dan 1 Tjedan 1 Mjesec Beskonačno
Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i duljinom prijave

[che]

22. – 25. lipanj 2007.

E,
    posjetiti Großglockner po sunčanu vremenu je passé. Tak smo ti mi doduše krenuli po paklenoj vrućini, i kad smo došli do Graza da bi najprije obišli oba dva moto-dućana jer nismo još imali poštenu nepromočivu putnu torbu, već su se počeli navlačiti olujni oblaci sa sjevera. Folirali smo se da ih ne vidimo (zapravo, kako ko) i vozili dalje prema Salzburgu po autoputu; kod Liezena smo skrenuli na magistralu prema Schladmingu, kadli ja počnem zanovijetati da hoću obući kišnjak jer je nad bregima viselo. Još Che veli da budemo ovak i onak stali ako počne cureti, kad se spustilo ko iz kabla i morali smo potražiti zaklon ispod nadstrešnice obližnjih dućana (čak smo se pokušali zafurati u prostor jednog još neotvorenog dućana ali su nas sterali van). Naivno smo vjerovali da se bude za pol sata pojavilo Sunce, ali brus. Preostalo nam je jedino da krenemo dalje, pa smo iskusili kaj jedan prolom oblaka čini alpskom ljetu. Do Salzburga smo ti stali još jedanput da izbjegnemo najgore pljuskove.


 Louis, Graz


 Dolazi kišica


 Che se skriva pod nadstrešnicom dućana


 Kišica


 Alpsko ljeto


 Pljusak


 Brdo u magli na putu za Salzburg


 Na sreću, zastoj nije na našoj strani




    Bed je bil međutim kaj nismo imali ni kišne navlake za cipele a putovali smo oboje u običnoj obući. U Salzburgu naravno nismo baš bili potpuno sigurni gdi budemo spavali pa smo se vozikali po gradu da pronađemo nekakav hostel (šlepali smo i mali stari ljetni šator sa sobom, ali je i on prokisel bez zaštite putne torbe). U međuvremenu je opet počelo pljuštati i moje su cipele potpuno promočile dok smo se vozili u obližnji kvart na brdu gdi smo vidli reklame za par gasthofa. U prvom nisu više imali fraj soba pa su nas poslali do drugog. I onda kaj – uleteli mi unutra, neki lik na recepciji nam obećal skoro pa džabe noćenje (oko 17 € po glavi, s doručkom), rekel da je i on motorist koji je tek nedavno prohodal nakon nesreće prije tri godine, i mi prespavali, da bi nam ujutro na odlasku neki skroz drugi recepcioner htel zaračunati veću cifru, dok mu Che nije rekel da je „gazda rekel tolko i tolko“, pa se ovaj štreber pokolebal i platili smo onu manju. Onda je nastala smijurija kad nisu mogli naći ključ od garaže da izvadimo motor; i tak smo još malo čekali, rekoh, sigurno su prodali motor jer smo im dali manje para.




 Gasthof Kendl, Salzburg




    Prvo smo išli šoping, u HeinGericke po torbu - to smo ti izveli tak da smo, kak to već biva, naleteli na motorista - našeg čoveka - pa nas je taj naputil u pravom smjeru. Onda malo lutanja po izlazima s obilaznice. Nakon toga smo prešli do centra di se taman održaval nekakv salcburški špancirfest, pa smo mrknuli svaki po pol grillhendleka (pečenog piceka) i strusili kriglu pive (ja malu, Che ko savjestan vozač veliku). Kad smo oko tri popodne konačno bili na izlazu prema Bischofshofenu i Brucku an der Großglocknerhochalpenstraße, počelo se nešto kao razvedravati.




Kud sad?


A sad?


Skakači u pješačkoj zoni


 I Žena pije


Jazzeri


Prema Großu


 Predah
 



    I ja ti cmizdrim da hoću da me Che vodi u Zell am See da tam spavamo, tak da možemo ići na Groß tek ujutro, ali Che je po običaju nepokolebljiv i on bi išel odmah danas. Zato u Brucku skrećemo za Fusch, ignoriramo sve „bikers welcome“ gasthause i pičimo na brdo, makar je gore magluština i ne obećava ludi provod. Znači, to je bilo oko pet popodne, vuru vremena prije nego se Alpenstraße zatvara. Naplatili su nam cestarinu makar usmena predaja veli da nekad ne naplaćuju ak dođeš dosta kasno.




 Pred naplatnicama za NP


 Kišica uredno pada
 




    Kak je bilo gore, najbolje da posvjedoče slike.




Großglockner – ukazanje


Vidljivost 10 m


Tako to navodno izgleda pri pogledu s Edelweisspitze


 Svizac, preparirani


Žena i Svizac, plišani


Bez komentara




Voda


 I ovakvo je nebo sporadično bilo moguće vidjeti


Vizure ponosne planine

[che]

    No kad smo ti se penjali do Kaiser-Franz-Josefs-Höhe, iza stajanja za razgledavanje jednog vodopada Che odjedanput počne šlajdrati pa smo skakali dole i dizali motor s mokrog asfalta. Si ga vidla si ga vidla, bebe, viče on. Pa kaj, pitam. Pa svisca, bil je velki kaj krava, veli on. Ma je, rekoh. A di je? Tu je zletel pred nas  i pobegel dole, veli Che i pokazuje niz brdo. Je, kao bum išla sad gledati. Krenuli smo još do gore do vidikovca na ledenjak Pasterze i onda se obrnuli dole prema Heiligenblutu.




Prema Kaiser-Franz-Josefs-Höhe


Voda koja pada




Ledenjak Pasterze






Na Kaiser-Franz-Josefs-Höhe








Spuštanje počinje


On je brži i ne radi foto-stopove


Heiligenblut




    Ja sam naravno već bila fest gladna i uspjela sam ishodovati da u Heiligenblutu uđemo u jedan šmensi restač i naručimo Kaiserschmarrn; jest da je porcija koštala osam eura ali neka crkne škrtost. Zamolili smo i dva bešteka, dobili ogrooooman tanjur pun šmarna i najeli se prek glave. Još sad kad ga se sjetim rastu mi zazubice.



Žena i kapitalac na zidu restorana


Odlazak iz Heiligenbluta u smjeru jadranske obale
 




    E sad opet problem spavanja. Da se mene pitalo spavali bi tu, ali mene se pita samo reda radi. Veli Che, znaš kaj bi ja? Ja bi spal noćas u šatoru na talijanskoj obali. Ajde, velim ja i gledam kak se spušta sumrak, čak se pokazalo i malo vedrog neba i Mjesec. Vidla sam, doduše, kartu, ali onak totalno hlebinski nasjednem na foru. 



Sumrak





    I krenemo mi dalje prema jugu u smjeru Lienza. Začas je međutim opet počela sroljiti kiša, pa smo u Lienzu na benzinskoj uzimali i plastične prozirne rukavice da se bar malo zaštitimo. No dogodilo se ono najbedastije kaj se moglo dogoditi – na jednom smo kružnom toku jednostavno zaboravili provjeriti kam treba ići i skrivo smo skrenuli, na zapad umjesto na istok. Jebi ga, bilo je to još u bez-GPS-noj eri.

    Vozimo se i vozimo i kiša pada i oko nas noć i brda i meni već klone glava i velim Cheu da bi bilo pametno potražiti kakvu sobu jer nebumo baš tak brzo vidli Jadran. Stanemo u nekakvom mjestu pred gasthofom i idem nutra pitati za sobu, ali su preskupi i imaju svadbu pa je sve puno. Na drugoj strani ceste vidimo nekakvo svjetlo u mjestu i odlazimo tam: to su otvorena vrata vatrogasnog doma i ljudi se motaju okolo pa idem direktno k nekim tipovima koji stoje na cesti i pitam dal znaju za kakvu sobu za iznajmljivanje u njihovom selu. A jedan se okrene drugome i veli vidiš, a baš sam ti rekel kak noćas nemamo goste (naravno, rekel je to na austrijskom). Meni veli, sad budem pozval svoju ženu.




Svjetlost u mraku...


 ... nabasali na vatrogasnu zabavu





    Tak smo našli jeftinjak sobu u apartmanu kod Barbare i njenog muža; za cijenu od trideset eura dobili smo kruh i pekmez i mlijeko za večeru i doručak makar klopa ne spada u plan iznajmljivanja, ali nam se Barbara smilovala jer smo zgledali smrznuto i umorno. Kad smo istovarili stvari odšetali smo se natrag na gasilsku veselicu koja se zapravo zvala 1-Euro-Feschtl i počastili Barbaru i muža pivom; šteta kaj je već bilo kasno pa više nije bilo krumpirove salate.




I onda nek netko veli da je Austrija skupa
 

Svirači


Striperi samo što nisu stigli

[che]

    Ujutro pogled s prozora, ono, vaaaaauuuuuu – vedro nebo i Dolomiti oko nas. Kad smo jučer navečer bili skužili da smo završili u Silianu na talijanskoj granici umjesto u Spittalu an der Drau kam smo prvobitno namjeravali ići da bi se pravocrtno vratili doma velimo si, kaj sad, sad idemo lepo kroz ova brda za Trst i onda se bumo kupali i spavali u šatoru negdi na hrvaškem, jer bog zna kakve kampove imaju u Italiji. I pozdravimo se s Barbarom i krenemo dalje, a oko nas brdo bajkera i biciklista i nemreš vjerovati kak je tu prekrasno. Jenput smo opet krivo produžili i skoro završili u Pieve di Cadoreu (tam se rodil Tizian) u smjeru Venecije pa smo se morali vraćati za prijevoj Mauria koji vodi prema Udinama jer se meni išlo videti Cividale.



Meki krevetić


Jutro u Silianu


S ponistre se vidi tvrđa


Grobnica žrtava 1. svjetskog rata


Nalijevo se ide prema Jadranu


Idila talijanskih Dolomita





























    Che je naravno moral stisnuti da ne zaostane za svim tim silnim jurilicama koje su nas stalno preticale pa sam vikala da me ne vozi ko damu makar je obećal.

Na prijevoju Mauria










Evo, tu smo bili i tam idemo




Prema nizinama


Ovim koritima tutnjaju planinske bujice



   Onda smo konačno došli i do nizina, u pokrajinu Friuli. Tam je već bilo opet tak vruće da smo se skuhali pa smo stali u nekom vrtnom restoranu (bilo smo fala bogu i gladni ) i zavalili se na klupu na terasi malo dalje od svih da ne steramo goste kad skinemo jakne i hlače no izgleda da konobarima baš nismo bili simpač pa nas skoro pol sata niko nije šljivil ni pol posto. Seronje. Pa smo ti krenuli dalje i lagano bili u bedu ne tolko zbog klope kolko zbog toga jer nam je benga bila na najgi a ove ljenčine Talijani prek vikenda ne rade na benzinskama nego umjesto nijh rade automati. Malo nas je bila frka gurati sto eura (sfalilo nam siće) u automat na kojem su upute samo na talijanskom; pomogel nam je neki čiča i naputil nas kaj napraviti pa nas aparat nije opelješil.
   

Friuli Venezia Giulia

[che]

    U Cividaleu smo se parkirali u centru i počeli ganjati prolaznike koji su natucali engleski da ih pitamo za kakvu klopu; naletjeli smo na neki par i on je kakti nekaj kužil kaj ga pitamo ali problem je bil u tome kaj ni od restača u subotu popodne tam ništ ne radi osim neke osterije di smo dobili podgrijane lazanje à la tjestenina iz SC-a koja pliva u ulju.

    Posle smo se šetali po glavnom trgu - tam je bil buvljak i Che je bil sav izvan sebe od sreće makar nismo ništ mogli kupiti zbog nedostatka mjesta u motoru i činjenice da je bilo samo knjiga na talijanskom. Neki nas je cucak oblajaval ispod jednog štanda, a vidli smo ti bome svakakve bizarne stvari za kupiti.

 Romantični i sunčani Cividale (sa skulpturom osnivača mu Julča Cezara)
















Svašta se ovdje prodaje




    I velim ja kak bu super kaj bumo večeras došli do Istre i bez problema našli doma kamp. Opet Hlebine.



Na jug




Odmor


More!






    Podvečer smo bili na obali i u Duinu (moja ideja, jer je tam Rilke pisal svoje „Duinske elegije“) smo skočili do plaže a onda produžili kroz Trst prema Sloveniji i sat vremena posle se šetali po Portorožu, pojeli sladač i onda pičili dalje za granicu. Već je prošlo pol noći kad smo došli do Savudrije; uletimo u prvi kamp di nas pošalju dalje jer je taj za klince a ne za stare prdonje ko nas. Ispalo je da ponuda nije baš tak bajna kak sam mislila jer su dva- tri kampa usput bila zatvorena, a prvi slijedeći otvoreni je bil nudistički. Rekoh, nema šanse. A Che mi se ceri.



Na plaži u Duinu




Trst  u kacigi


Che i Trst


Žena i Tršćanski zaljev


Di smo?


Skromnija vizura Portoroža




    I onda konačno negdi iza Umaga iskrsne nekakav ogromni kamp i frajer na recepciji nas primi i dobijemo mjesto među kamp-kućicama tak da nikog ne smetamo ak bumo preglasni. A bili smo preglasni jer nakon kaj smo se sparkirali počelo je otkopčavanje jakni i pojaseva (ono, prvo ziiiip od ciferšlusa pa onda všššššš od čičaka i tak sve po dva puta a jeka među kućicama samo pojačava zvukove), da bi onda ja išla napumpati luftiće našom nožnom pumpom za pet kuna i to deset metara dalje u mrak da se manje čuje; a treba im cela vječnost da se napumpaju (to je bilo prije samonapuhavajućih podloga). Dobro, niko se nije bunil u tom kvartu pa smo spavali ko bebe. Ujutro su nam se odmah obratili prvi susedi, jedan par Austrijanaca, i brzo se ispostavilo da je striček bivši motorist, pa smo mu se hvalili kak smo bili na  Großu a on je malo slinil nad našom makinom.

    Nedjelju, znači zadnji dan, proveli smo ti na plaži ljenčareći i ignorirajući povjetarac s mora pa smo zgoreli ko rakovi. Doma smo se odlučili vraćati prek Slovenije jer je kod nas bil praznik pa smo hteli izbjeći gužvu. Je vraga, u Sloveniji je isto tak bila gužva i na auto-cesti i po benzinskama, a kak smo još stali u Ljubljani na šetnjicu i pivicu doma smo naravno došli tek u ponoć, kao i obično. Bilo je baš odlično. Sad si sve mislim kak je ovo bila naša druga velika vožnja na Stromu, ali mi je jedna od dražih. Kolko je tome kumoval onaj Kaiserschmarrn, nemam pojma.
   


Kisi kisi





Jutro


Kaže vruuuuuće, kaže haj'moooooooo...






 

Da pocrnite a ne izgorite


Ljubljana

[Dylan]

Carski šmarni, veliš? Odlična ideja...koju ću proslijediti G.M.S. (Gospodarici Moga Srca)...

Lijep izlet. Bravo!

[Mali_r]

još jedan odličan putopis! bravo! postavljaš nove standarde 

[tvigi]

Šteta kaj vas nije vrijeme gore poslužio,ali i to ima svojih čari
Puno fotki......lijepo

[wbst]

Prekrasno,samo vrime bas i nije bilo na ruku...Puno lipih slija

[picoda]

Odlicno, kao i uvijek.

[boomer1309]

još jedan odličan putopis! bravo! postavljaš nove standarde 

Živa istina! Baš je gušt čitati ove vaše pričice ... i blejati u slike naravno 
A i ekipa na poslu vas već uredno prati ...
+5!

[zokx]

Stvarno ste carevi za putopise 

Kako to da je sad publiciran ovaj iz 2007?

[doktor dare]

Citam putopis i gledam slike, a misli mi naviru...Nema jos mesec dana kako sam se vratio iz Istre i sa Dolomita...Prelepo!

[manch]

Super! 

[AnteK]

Kako to da je sad publiciran ovaj iz 2007?

Pa možda onda nije bio član foruma?

Inače, fakat imate volje za pisanje 

[che]

Kako to da je sad publiciran ovaj iz 2007?

Glasnogovornica je tek sad uhvatila nešto vremena.   

[Kameni dj]

Glasnogovornica je tek sad uhvatila nešto vremena.   

Šta da kažem o putovanju ?

Che,hvala na odabiru rute

a Ženi veeeeeeliko hvala na tekstualnoj vizualizaciji putopisa

[Deliriano]

Super, taman mi je trebalo malo informacija jer se i ja spremam ovaj tjedan !

Prekrasno, samo se nadam da bumo izbjegli ovo alpsko ljetno vrijeme

[interceptor xxx]

tam kod onog spomenika zrtvama 1 svjetskog rata sam kaznu platio par puta