Sve je počelo u hotelu Aviator, Radom, Poljska.
Siječanjska nedjelja, slobodan dan, vani -25. Svi preduvjeti za planiranje godišnjeg odmora ispunjeni.
Plan A - Norveška ako godišnji bude ljeti.
Plan B - Jordan ako godišnji bude u proljeće ili jesen.
Kako mi je Norveška ipak draža destinacija upuštam se odmah u izradu rute (koja se do polaska sasvim promijenila). Nakon pola dana znam da Norveška znaci barem 9000km.
Negdje u travnju pratim Tončija na njegovoj ludoj jurnjavi kroz Europu i rađa se ideja da i ja pokušam odraditi 1000 milja u jedan dan. U principu je blesavo, jer ko te tjera da cijeli dan jurcaš po autocestama, ali ipak vrag ne da mira. Sve mi se više to vrti po glavi i odlučujem da ću pokušati.
Tenerka nije neka jurilica i malo me je strah da nešto ne sjebem, ali ko ga hebe, u Europi sam, popraviće se.
Nezgodacija u cijeloj priči je da moram pripremiti motor mjesec dana prije puta, jer ću lipanj provesti u Egiptu, poslovno, i vraćam se dan pred odlazak. Taman da spakiram stvari, ali ništa više od toga. Druga nezgodacija (kako će se kasnije pokazati) je da ja baš neznam puno o motorima pa ga ne mogu ni pripremiti, odnosno, neznam šta bi trebalo prekontrolirati. Nove gume (Metzeler Tourance) i servis i spreman za put.
Prvi dan
04.07. 9:00 benzinska Bačva na ipsilonu. Nisam se baš naspavao, uzbuđenje pred put.
Tankanje, slikanje motora i odometra i krećem.
Na odometru 12215km
Kroz Istru je gužva, vozim se 70-80 na sat i nakon sat vremena sam tek prošao Kopar. Prvo tankanje na Karavankama je nešto kasnije od planiranog (11:04). Breskvica (kolač, ne voće) koje mi je sestra spakirala i gatorade i opet na cesti. Kroz Austriju ide sporo ponovo. STAU svakih par kilometara i u Njemačku ulazim u 13:45. Uskoro počinje i kiša ali na sreću samo par kilometara.
Plan je da stanem na benzinskoj kod Munchena ali se količina u tanku naglo smanjuje u skladu sa okretajima motora. Stajem na benzinskoj 50km prije planirane jer sam već u rezervi (14:30).
Tu srećem Tonija iz Padove koji sa 30 godina starim Moto Morini 31/2 ide na Nordkapp!!!
Svaka čast!
Opet breskvica i gatorade i put pod kotače.
Sljedeće tankanje pred Wurzburgom (17:10).
U Kasselu stajem u 19:15 i počinjem osjećati umor. Red bull, gatorade i snickers. 45 minuta pauze da se malo odmorim i krećem dalje.
Sljedećih 250km je full naporno, počinje mi se spavati, peru me krize, urlikanje u kacigu pomaže na kratko. Tu ulijeće spasitelj iz Hamburga koji se vozi samnom do sljedeće benzinske. Izmjenjujemo se u vođenju i to me drži budnim.
Na benzinsku stižem u 22:00 i tu pada još jedan red bull da me razbudi, gatorade i snickers. Umivanje, pola sata odmora i krećem dalje. Do Hamburga sam za čas, tunel ispod Elbe i nastavljam za Dansku. Uskoro dolazim na mokru cestu i temperatura drastično pada što me osvježava i umor polako nestaje.
Na Danskoj granici sam nešto iza pola noći. Niža temperatura zraka me je sasvim razbudila i osjećam se kao nov. Još 150km i odrađen Iron Butt. Tankanje, snickers i gatorade i idem dalje.
Desetak kilometara prije Odense stajem na benzinskoj. Odometar pokazuje 13840km a GPS 1640km od starta pa zaključujem da je to to. Gospodična koja radi na benzinskoj pristaje da mi bude svjedok za kraj vožnje. Toliko je nonšalantno to prihvatila da izgleda kao da to radi svaki dan. Ili misli da sam lud pa da me skine s k...
U svakom slučaju sve potrebno imam i krećem za Odense naći hotel.
