Počnimo od kraja.....
1. Kad ovo napišem idem u podrum po ključ od motora, predati ću ga u ruke mojoj ljubljenoj, razumnoj supruzi uz zamolbu da mi ga ne vraća dok temperatura vani ne bude najmanje tri dana zaredom 5 u plusu.
2. Dragi Svene, jel znaš ti jednom u životu reći "NE"???? Majmune jedan.
To smo riješili; vratimo se na početak. Odlučili debili kustošijanskim do Risnjaka. Snijega ima cca metar, prema vrhu i nešto više. Kad smo došli na početak "makadama" bili smo prvi koji su tuda namjerili, djevičanski, netaknuti snijeg.
Nakon prvog (brojem: 1.) kilometra:
svele: dehidrirao sam i riga mi se. (
)
makazica: tak i zgledaš
Nakon trećeg (brojem: 3. ) kilometra:
svele: dehidrirao sam i stvarno mi se riga
makazica: znam, tak i zgledaš
Jamaha i KTM imaju iste gume (c02 otraga i c21 napred) ali je jamahu užasno teško voziti, ne drži pravac ni najmanje, onaj jebeni sic ti ne dozvoljava da se pomičeš napred nazad....užas, KTM-a je 30% lakše voziti u tim uvjetima.....obadvojica smo se složili oko toga jer smo se zamjenili kako bi se debeli malo odmorio.
Nakon četvrtog (brojem: 4. ) kilometra:
makazica (na jamahi): čuj ovo tvoje govno mi crkava u vožnji, ko da struju negdje gubi
svele: znam, tak i zgleda (
)
Uglavnom japanska mimozica se negdje izgleda malo namočila i prekidala je struju, naravno, nismo imali alata (kao ni vode, hrane.....
)
Teram ja to govno dalje, gasi se svakim 5 metara, obadvojica crkavamo, a imamo još dobar komad puta do Risnjaka, mokri od znoja, debeli pred srčanim udarom, ma da ne pričam......raspad sistema.....
Razmišljamo o povratku.....
Nebu išlo, dogovaramo se da idemo do gore pa cestom nazad....
Jedva, ali jedva, jedva, jedva dolazimo do Risnjaka, rehidriramo se uz uzajamno komplimentiranje inteligencije...
Čujemo se sa zajedničkim frendom iz srednje koji je kupio neki jeep 4x4 pa oće on probat dolje po Kustošijanskom, odgovaramo ga od toga. Neiskusan je i ovo definitivno nije vrijeme za skidanje off road djevičanstva.
Srećemo se s njim na putu od Risnjaka do ceste. Ja se malo zajebavam s njima po snjegu, a debeli odlazi cestom doma.
Nakon par minuta i mi krećemo cestom doma. U roku 1,3 minute sam se smrzo na blaženom (
) asfaltu. Staklo od naočala mi se ZALEDILO i nisam ništa vidio, skidam naočale, pretičem par papaka u autima koji nemaju pojma o vožnji, snijeg mi šiba po očima i ništa ne vidim.
Iste počinju suziti, ne vidim milog kurca pred nosom (
), zatvaram lijevo oko i gledajući u desno polako vozim (da mi snijeg ne ide ravno u otvoreno oko).
Nakon par minuta pokušavam obrnuto. Neće ići.....kapak mi se smrzo!!!!! Psujem.
Uglavnom došao sam kući. Mislio sam da nemam nokte na rukama. Trebalo mi je 5 min da vratim osjet u ruke. Otključavanje podruma je trajalo sljedećih 5 min. Kad sam ušao u podrum i oko mi se već otopilo.....
Eto, znam da niti ja niti svele nećemo izvući gotovo nikakav poučak (zato dajem ključ ženi). Ne očekujem to niti od vas.....
Slike i filmići su iz vremena kad je sve bilo ok (dakle iz prvih 800 m ), poslje nemam, logično......
