Evo vako citajuci price i dogadanja odlucija sam podiliti moju pricu s vama. Ka i puno njih ode od malih nogu sam u motorima samo sta je moja prica krenila drugacije. Kao mali roditelji su me uvik nagovarali na neki sport i tako malo kosarka malo djudo dok nisam s 13 godina sasvim slusajno probao Tomos automatik. ( posuden od rodaka) Do tada sam vozija sve vrste bicikli ali kad sam probao motor moji svi dotadasnji sportovi su pali u vodu kao da nikad nisu ni postojali. Rodila se ljubav koja se zove MOTOR.
I tako povuci potegni ja s 14 u rodaka posudujem Automatika svaki par dana i vozim se dok ne ode rezervar goriva. ujedno s prijateljem iz razreda (koji je isto lud za motorima) nademo jednog starijeg covika koji ima automatika (i koji voli popiti) nama za bocu rakije dade motor svaki dan i tako mi imamo motor za voznju Ali sve je to privremeno jer ja ocu svoj motor. I nagovaram roditelje da mi dadu novce da kupim sebi motor, ali naravno o tome ni cuti. I ja pocnem stediti kao dite novce koje su mi oni davali za u skolu i svakave gluposti i ustedim 70 maraka( tada su bile njemacke marke) i recem roditeljima kad sam napunija 15 godina da mi dadu jos 100 maraka da bi kupija sat rucni i da mi je to zelja i da ih necu pitati za motor. I oni meni dadu da kupim sat a ja odem u prijatelja i kupim za 170 maraka APN 6 pokvaren. I doguram ga kuci.
Mater i otac me imaju ubiti. Caca ( po dalmatinski otac) mi ga oce zapali jer kaze da me je stvorija zdravog i da takav moram i nastaviti zivjeti jer je motor smrt. Normalno svade su bile svaki dan ali ja sam trpija a motor je osta u garazi.. I tako malo po malo ja i prijatelj smo ga osposobili i to jos sve u njega od pente. ( klip cilindar i karburator) i nema srici kraja i tako vozim se bez dozvole i tablice a godina je 1993 na 1994. letim ja po gradu, vanka a zima za poludit.Toliko bi ledeno bilo da bi meni ruke tako zamrzle da nebi imao snage stisnuti kvacilo koliko je bilo ledeno. Ali bitno je da se ja vozim. i tako par miseci i roditelji mi ga odluce registrirati na rodendan koji je u 3 misecu.
Ali desilo se sranje 21.1 1994.
Ja i prijatelj se vozimo svak na svom motoru i kad smo priticali kolonu automobila ( ja sam bija prvi) jedan vozac u Yugu skrene u livu traku. ( bile su dvi trake) ja pogodim u njega i priletim priko Yuga i udarim glavom u trotoar ( bez kacige) i padnem pod drugo auto koje je tu bilo. ( sad sljedeci dio mi pricaju ljudi jer sam bija u komi) ja sam ispod tog auta leza a glava mi je natekla toliko da se nije mogla izvuci a da se auto ne podigne. (sad je smisno ali onda nije bilo) za one koji misle zasto nisam ima kacigu neka znaju da sam je ima da bi bija poginija tj slomija vrat jer kaciga nebi mogla uci ispod auta. A onda sam se vozija nisam ni znao sta jet o prometna nezgoda. da skratim ovaj dio.
I zavrsim u bolnicu spojen na aparate u komi i klinicki mrtav ( samo par minuta) a u komi sam bio 24 sata.( kad sam otvorija oci pitao sam prvo di je moj motor)
U sobi intezivne njege sam provea 5 dana jer je bija rat i morao sam se pribaciti na kirurgiju jer su ozljedeni dolazili ko na traci. I onda tako 2 godine svaka dva miseca na razgovor kod Neuropsihijatra na snimci glave ostala neka fleka sve u kurcu.
Moj zivot i zivot mojih roditelja se pritvorija u bolnicu i posjete bolnici. i tako di sam god isao morao je neko ici s menom jer sam se gubio. i nakon dvi godine ja sam bija ko novi.( ako cu vise izad biti ko novi) Svo to vrime u glavi je bija dan kad cu ponovo na motor. I nakon dvi godine rehabilitacije i nagovaranja mojih roditelja da cu opet sisti na motor jer bez njega nisam sritan ja krenem u nove avanture i opet posudujem i dolazim kuci s tudim motorom samo da vide da opet vozim i da mi ne zabrane voznju. i tako teskim ratom i mukom nastojim dobiti njihovu dozvolu da opet vozim. Ali tesko je to bilo iti zamisliti a kamoli dobiti. Jer uvik su govorili da me je bog jedan put sacuva a da netribam ponovo izazivati i slicne stvari. Ali ja sam mlad i to nista ne zelim shvatiti i gledati njihovim ocima ja ocu samo jedno a to je MOTOR. pokraj skole radim i kupujem sebi polovni motor APN 6 i njega vozim uredno i posli ga prodam i kupujem sebi prvi "veci motor" Cagivu Mito 7 speed,( naravno polovnu) O mojoj radosti i srici vam netribam pisati, ali malo pomalo svatija sam da je ta Cagiva veci trosak nego da imam deset zena i 20 dice. Njoj je uvik nesto bilo u kurcu a vise sam smrdija na benzin kad sam nju vozia nego kad sam vozija Tomosove motore.
.
I tako kad sam nju proda krenem u avanturu skutera i kupim sebi Piaggio Typhoon 50ccm. ( polovni) i tu sam svatija da sam to prirasta i da to nije za mene te taj motor poklonim bratu. Nakon toga odem na more i nakon 6 miseci dodem kuci i kupim tada novu iz ducana Gilleru Runner 180 ccm dvotaktnu. Koja je to zvjer bila. Ona je vise isla na zadnje kolo nego na dva. strava od motora za pocetnike. Svakom je preporucujem. I da idemo dalje. To vozim 2 godine i naravno u meduvrimenu sam polozija za A kategoriju i nakon 2 godine to mi je malo i krecem u neku kombinaciju da kupim "pravi motor".
Tu se meni kao strastvenom ljubitelju motora i bog nasmisija i dao mi Hondu CBR 900 RR. Sad se pitate kako e ovako. Moj prijatelj je kupija sebi Hondu 900 RR ( polovnu 1994 godiste) i vozija se dok mu nije stigla neka lova i on sebi kupi novu CBR 600 RR 2002 godiste. i on ima dvi u garazi a ja samo skutera, I ja njemu recem da mi da Hondu da vozim dok sebi nekupim nesto drugo,( ali sto mu dam neke novce za polog) i on ko pravi prijatelj ( a malo je takvih ) dade meni 900RR. Auuuuuuuuuu sta sam onda lud bija svaki dan sam bija u drugom gradu. Vozija sam na noz ali to triba proci u zivotu. i tako nakon jedne sezone ja ti prodam skutera koji je vec uvatija prasinu u garazi i vratim njemu Hondu jer je on isto tija prodati i bez motora ostanem na nekih 6 miseci.
Lud nervozan i netrpljiv sam bija sam sebi a kako ne drugima. I posto sam stedija tu i tamo skupim za motor i kupim sebi novog ej stari citaj ovo
NOVOG Kawasakia 636 Ninju. Ni sam nisam virovao da je dosao taj trenutak. Kad sam dosao u ducan i rekao ovo je moj i Bozji, a covik me gleda i govori oces ga kupiti. Ja mu vadim pare i kazem spremi ga dolazim za uru po njega. Ta ura je bila duga ko godina. I tako kad sam dosa nakon ure vrimena a on ceka isprid ducana da ga osedlam i krenem. Ja prvo kleknem isprid njega i recem njemu( motoru) da znas koliki sam trnovit put prisa da bi dosa do tu, zato te molim da me cuvas a isto tako ti obecavam da cu i ja tebe cuvati. I eto fala bogu do dan danas ja i moj DJUBAR ( kako mi ga je zena nazvala) se cuvamo i pazimo a prosli smo skupa vec 3 godine i Grobnik i sve a uzivanje u svakom diru je sve vece i vece.
Stoga eto nadam se da vam se isplatilo citati ovo do kraja i da vas je moja prica barem malo zainteresirala. Jer to su osjecaji koje i sad dok ovo pisem cutim punom snagom i sritan sam zbog toga a pogotovo sta sam ode na ovoj web strani vidija da ima jos ljudi koji se tako osjecaju. Zato pozdrav svim riderima koji su istinski zaljubljenici u motore a vama koji jos nemate motore samo mogu reci da je moja prica ziva istina i virovanje da se snagom i voljom moze doci do konacnog cilja.. ………………………..
Pozdrav vas Kawasaki 636 Djubar
Autor
Tema: To samo pravi biker razumi. (Posjeta: 11616 )