inače, potencijalnim ducati fanovima koji bi krenuli na ovu avanturu. Što se tiče prtljage. Nešto bi mogao i zavezati na zadnji sic, iako je obal i sve se uglavnom od vibracija polako zavrće i klizi prema kotaču - isprobano, a bedasto mi je nešto tako opako svezati da udubim svoj prelijepi žuti sic.
Dalje. Tank torba - u obzir dolazi samo neka mala, jer motor ima takav položaj da ništa veće ne stane, a i smeta na brrzinama većim od 200 - toliko ćemo negdje voziti, ne? Dalje - ruksak na leđima - ne znam za vas, ali iole natovaren za duži put - pa moraju nam otpasti leđa, bar meni, a onda se sav užitak vožnje, kao i u prije dva napomenuta slučaja gubi. Kak će to izgledati da rubim gume po gorskom koratu a a na bajku dupla tank torba, ranac na leđima i još krevet na zadnjem sicu. Smijat će mi se ljudi.
No šalu na stranu, po mom skromnom mišljenju, svako bi trebao natovariti koliko misli da može, ili još bolje ZNA da može, ali bi prvenstvo ipak dao jednom kakvom takvom planu, ako ne puta, onda bar smještaja u pojedinim dijelovima puta (ratnim ducati punktovima
) tako da se na put može krenuti minimalno natovaren, eventulano koja rezervna majca, gaće - ko mijenja
i čarape, četkica i pasta za zube, kratke hlaće, nekakve naule i novčanik u kojem bi po mogućnosti bar trebalo biti novaca za - SERVIS NA PUTU
. Što nam više treba?
SVe ostalo sadržano je u našim motorima.
