Savjeti i škola vožnje — 11 prosinca 2003 -

tekst : Igor Krovinović
 


Nekak čitam i nemrem se oteti dojmu kak neki od mladih ljudi misle da im nedajemo dovoljno informacija ili ih samo ne razumijemo. Vi ste ti koji trebate pitati, a mi smo ti koji vam trebamo odgovoriti, pa ako treba i pokazati. Barem na ovoj stranici. Pod ”mi” mislim na ljude koji su motorima več napravili podosta kilometara i imamo nekog iskustva. Oni koji vam mogu objasniti neke stvari. Na vama je da te savjete prihvatite ili ne. Samo osobno imam dosta iskustva sa mladima i prihvačanjem mojih savjeta. Ajd, Andreas je jedan koji je pametno počeo, samo da mi ga Foggy ne pokvari.
Dovoljno puta smo na forumu pričali o mladim vozačima, tj rookie na motorima. Uvijek smo se u principu složili oko jedne stvari. Možeš početi karijeru i sa Hayabusom i sa RS 125. Osobno mislim da je bolje krenuti od manje kubikaže i snage, te lakših motocikala. Možda neki od njih lakše oproste vaše početničke greške. Ne kažem da bu ih bilo, ali…
Svakako se slažem da ako imate pameti u glavi i ako je povežete sa udovima, imate velike šanse dobro početi i nastaviti život na dva kotača. Jedan sam od onih koji zbilja paze kak voze, ali ne ovisi uvijek sve o tebi. Iskustvo i prijeđena kilometraža naučilo bu vas najviše. Kad treba dati gas, a kad treba usporiti. Kad se možeš voziti po zadnjem(prednjem), a kad to nije pametno. Najvažnije od svega – koliko treba dati gasa i u kojem trenutku. E taj moment je kod mlađih ( i nekih starijih) nepredvidiv. Zato je možda bolje da tvoji prvi ”koraci” na ozbiljnijem motoru budu na nečem mirnijem. Napravio sam dosta kilometara na dva kotača, ali još uvijek imam strah i respekt prema motorima tipa npr. GSXR 1000, R1… Vozeći Sašinog GSXR-a 1000 deslio mi se da sam pogledao brzinomjer, kad tamo cifra 291. Prva reakcija mi je bila puštanje gasa. Taj i takvi motori toliko lagano dolaze do tih brzina da mi se to počelo sviđati. Ali to nije pametno, pogotovo ak uzmeš u obzir da se to desilo na javnoj prometnici. Toliko se navikneš na tu brzinu, da ne razmišljaš o tome da bi jednom možda trebalo naglo stati. A kod velikih brzina to je jako teško. E kod takvih situacija gdje se dešava nekaj nepredviđenoga treba ti iskustvo i hladna glava. Moj primjer, na dotičnom motoru. Sa ovim ispušnim sistemom motor kod ubrzanja zvuči kao da sjediš na motoru formule 1. Čuješ kak pršti snagom, i meni je to tak dobroooo, i dok slušaš koncert tih 160-ak ili više konja, evo tebe na 250 taj čas. Hvala Bogu da mi nije izletio fazan na cestu kao što mi se to desilo dok sam istom dionicom jurio 180 km/h , ali automobilom. Jer ono kaj se desilo staklu auta mislim da moja glava nebi izdržala.
Nitko od vas mladih vozača mi nemre reči da nebu probal bar jednom navinuti taj gas do kraja kad bu imal kilometre iskustva na motoru. To je jednostavno jače od tebe. Opet moram spomenuti Andreasa, koji je problemu zvanom 636 pristupio iznenađujuće ozbiljno.
Več je negdje stranici bilo govora o dužini puta kočenja. Ali, zamislite si da vam sa 100 km/h treba 40 metara kočenja da bi stali. I to sa motociklima novijih godišta, vrhunskim gumama i kočnicama. 100km/h je približno 28 metara u sekundi. Od trenutka kad uočite prepreku pa do trenutka početka kočenja vam je potrebna približno sekunda, možda i koji djelič više. Znači 28 metara da počnemo kočiti i 40 metara da stanemo. 68 metara. Izmjerite si ih na cesti. Koliko vam se to čini blizu, ili daleko. E sad se preselite na brzinu 160 km/h. U sekundi prelazite oko 44 metra. Put kočenja nije računskih 64 metra, ipak je više. Kaj vam htjedoh reč…večina jačih motora u drugoj ide 160 i više. Razmete?
Nitko vam ne brani da za prvi ozbiljniji motor kupite kaj god vam srce zaželi, samo vam dajemo savjete. Dobronamjerne. I nemojte biti tvrdoglavi, dokazano je da takve glave najbrže puknu.

Share

About Author