Moto priče — 07 studenoga 2003 -

Malo uvoda za početak. Imam 41 godinu, prvi motor sam dobio od starog sa 10 godina, i od tog dana čitav svoj život sam na motoru. Moj stari je bio jedini mehaničar u mom mjestu , a ujedno i motorista, pa sam tako sjedio na motoru od kad se znam za sebe. Kako je Rudolf Špiljar moj susjed(nekadašnji prvak YU u motokrosu),stari mu je slagao prvi motor za cross, tako su i moji počeci bili vezani za puteve izvan asfalta. Mogu vam reći da boljeg i bezbolnijeg početka nema. Na livadama i brdima mog Zagorja , naučio sam mnoge stvari koje su mi itekako koristile na cesti. Naravno da sam pao bezbroj puta, ali pasti na travu ili na asfalt, složit ćete se ne boli isto. Rad sa kvačilom, doziranje gasa, proklizavanje motora, kočenje na mokrom terenu su stvari bez kojih na livadi ne možeš ni metra napraviti. Moju mladenačku vatru moj otac je uvijek uspijevao održavati tako da se ne razbukta, ali nije je ni pokušavao ugasiti. Znao je da ću jednog dana imati i jače motore pa mi je pomogao da prođem stepenicu po stepenicu u motociklizmu. Žao mi je što većina vas mladih nema tako "moto-nastrojene" roditelje, ali zato barem nešto poslušajte od nas starijih.
Sad ću vam ispričati priču o mom prvom susretu sa "pravim motorom".Davne 1980 godine bio sam učenik 4 razreda medicinske škole u Mlinarskoj.Za osamnaesti rođendan dobio sam Jawu 350 koja je imala nekakvih 20-tak konja(ispravite me ako griješim).Gledao sam je 6 mjeseci u dućanu i samo slinio jer sam znao da mi starci to ne mogu kupiti. Na moj rođendan, vračajući se iz škole vidim da je Jawa ispred dućana, dekonzervirana i izglancana. Ni na kraj pameti mi nije bilo da čeka upravo mene. Starci su uspjeli zboksati nekakav kredit, a mojoj sreći nije bilo kraja. S obzirom da mi to nije bio prvi motor, nije mi dugo trebalo da je u potpunosti upoznam. U ono vrijeme nije bilo puno motora tipa Honda ili Kawasaki, pa je i Jawa spadala među "motore".Kod mene su često dolazili dečki iz Zagreba sa raznim motorima, ali jedino Bojan(Taubi zna o kome je riječ) je imao novu Kawu Z1000J.Nažalost nakon kratkog vremena naš prijatelj Baja koji je onda bio među najboljim motoristima u gradu, poginuo je sa tom Kawom na zagorskoj magistrali. Bojan je ostatke motora dofurao kod mene. I to zbilja ostatke, jer Baja je frontalno udario u nekakav Wartburg u koje je također poginulo dvoje ljudi. Ostala je jedino mašina na kojoj je bio napuknut blok. Bojan je iz Italije donio kompletnu Bimotu KB1 bez mašine. Mašinu je netko u Zagrebu rastavio i zavario blok (možda i Taubi),kupili smo novi Marwing 4u1,ja sam oklope polakirao i motor je bio složen. Motor je išao po čukama preko 250 što je za ono vrijeme bilo fakat jako brzo.Stari me je stalno upozoravao da ne sjedam na taj motor jer ako ga slupam, morat će prodat auto da namiri štetu. Bojan mi ja stalno nuđao motor da se probam voziti, ali ja sam to uvijek odbijao sve do jednog dana kad je došao pred moju školu. Kako je u mojoj školi bilo komada u izobilju, Bojan je zapeo za moju frendicu. Da znate kako mi je rejting porasao kad je Kawu sparkirao u školsko dvorište i tražio mene. Upoznao sam ga sa frendicom, sjeli smo na klupu i pričali, kad odjednom mi Bojan stavi ključeve od Kawe u ruku, namigne i veli: Okla, daj skoči po pljuge. Sad dolazi onaj trenutak o kojem sam htio pričati čitavo vrijeme. U mojoj glavi pravi košmar: otac i njegovi savjeti, moja užasno jaka želja da ga probam, puno školsko dvorište radoznalih ženskih pogleda..užaaaaas. Ipak sjedam na motor, palim ga i u tom trenutku zaboravljam na starog ali svejedno iz velikog strahopoštovanja prema zvijeri krenem polako. Vozim prema Mlinovima i polako mjesto razumu preuzimaju strast i srce. Naravno da u onom svima znanom spoju straha i užitka nisam ni pogledao na čuke(samo znam da je bili brzo)kad se najednom iz one živice uz tramvajsku prugu stvore nekakvi radnici sa sendvičima i pivom. Počinjem kočiti naglo ,motor mi zapleše, radnici ispuste sendviče i pive , a ja se nađem fala bogu na travnjaku i nekako uz pomoć nogu ne padnem. Stavim glavu na rezervoar i zaplačem od sreće. Sav sam se tresao od šoka kad me iz toga probudi čuška po glavi. Oko mene 4 ili pet onih radnika sa oštrim pogledima. Mali kaj si ti normalan, skoro si nas poubijal, silazi s motora idemo po policiju-počnu galamiti na mene. Dečki nemojte, nisam namjerno nekaj mi je zaštekalo pa nisam mogao stati -probam se izvući. Sad te bum ja zaštekal, balavac jedan, da znaš da buš platil pivu kaj se je razbila – izdere se najdeblji među njima. Imaš kaj love? – pita debeli. Izvučem lovu kaj su mi starci dali za čitav tjedan kad mi je debeli istrgne iz ruke i veli: Budi sretan kaj ti nismo zvali murju – i otiđu. Jedva sa se od straha vratio do škole.

Antonio i ostali klinci s foruma ponukali su me da napišem dio iz svojih mladih dana na motoru.Probat ću napisat par odgovora na Antonievo razmišljanje.

1.- osamnaest godina je 18 godina i to tvoje razmišljanje o sporoj vožnji na R-u proizlazi upravo iz pritisaka okoline na tebe pa si kao pravi osamnaestogodišnjak uvijek kontra i govoriš svima kako ćeš se "normalno" voziti. Zapamti, kad sjedneš na motor uskoro ćeš sve to zaboraviti, a nakon mjesec dana ćeš potajno misliti da si Rossi (naravno ako u međuvremenu ne pogineš)
2.-kaj se tiče sudbine djelomično se slažem, jer mi motoristi vrlo često izazivamo sudbinu a neki od nas i vrlo često padaju (jelda Vuhec) pa ti je tako više vjerojatno da najebeš na motoru nego da ti cigla padne na glavu
3.-s ovim da mladi pogibaju jer ne znaju bi ispravio da nemaju dovoljno iskustva u prometu, razuma koji dolazi godinama, a kaj se nas starijih tiče ipak ih pogiba puno manje nego mladih zato jer znaju a ako i ne znaju to vrlo dobro znaju
4.-nije nikakva sramota voziti motor od 125 ili 250ccm,jer kad te nema ne možeš se ni sramotiti
5.-istina je da moraš imati svog klinca pa da o svemu tome drugačije razmišljaš. Moj ima 14 godina i ja ga polako ufuravam u svijet motora jer mi je jako stalo do njega i do svih ostalih mladih ljudi.
6.-Ovo su samo moji savjeti, i tako ih shvatite i bez ljutnje molim.Za buse i slične motore ima vremena, a za užitke u vožnji motorom dovoljne su za početak i mnogo pitomije zvijeri. Jer motor je motor i uvijek vrijedi ona stara saaame gaaas-ali po pameti. A gasa svi motori nemaju isto.

Svim mladim motoristima želim puno kilometara i puno sreće, a starim puno čevapa i vina

OKLA

Share

About Author